Umeće pregovaranja

Vraćamo se kući i prolazimo pored kioska...
- Tata, hoću da kupimo nešto.
Naravno da ne želim ništa da kupimo, jer znam da nam ništa nije potrebno, pa odgovaram:
- Šta bi ti hteo da kupiš?
- Hteo bih nešto tebi da kupim.
(Ček, ček, pomislim ja - je li on to rekao - meni? I tako ja porastem do neba u roku od nekoliko milisekundi, i promenim smer kretanja - pravo ka kiosku)
- Šta bi to hteo da mi kupiš?
- Hteo bih, jedan disk.
(hm, disk, mislim ja, nije loše)
- Jedan Tom i Džeri disk, za tebe i mene.
(stani malo, kakav bre, Tom i Džeri? Nasamaren sam. Baš tad stižemo i do kioska i ja ponovo preuzimam inicijativu)
- Nema ovde, diskova, vidiš? Ne prodaju.....
- Onda hoću čokoladu.

I, eto - tako je Vanja dobio čokoladu. Ja zamislio - tviks, mama kupila - snikers, jer, naravno, Vanja nije hteo tviks.
Ako se neko pita odkud sad mama odjednom, ja ustvari nisam ni imao pare kod sebe pa smo morali da pozovemo mamu da pomogne, naravno tek kad smo završili pregovore.