Jede mi se nešto slatko, pa otvaram plakar u kuhinji gde držimo slatkiše daleko van domašaja Vanje. Nažalost, nema ništa.
Vanja, naravno, čuje kako otvaram vrata plakara i stvara se kraj mene.
- Nema ništa, Vanja.
- Šta nema?
- Nemamo slatkiše.
Zatvaram vrata.
- Ne, ne, hoću... Vanja otvara vrata.
- Ali, nema sine, ništa slatko.
Vanja se propinje na prste da vidi.
- Podigni me tata. Hoću da vidim čega nema.
недеља, 25. април 2010.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар