Pametniji popušta

Gaga je bila u Briselu, kod kuće smo Vanja, baka i ja.
Pričamo o vrtiću, izgleda da se nešto dogodilo - Vanja je udario Vuka!
- Pa zašto, Vanja?
- Vuk nije bio dobar.
- Kako se to dogodilo?
- Vuk je gurnuo Vanju i ja sam pao, Vuk nije bio dobar. Vanja ga je udario i onda je Vuk plakao
(Videti Vanju da plače kada ga neko dete udari, inače je prava retkost)
- Pa, dobro, Vanja, ali svi ste vi dobri. Vi ste drugari i treba da se družite, a ne da se udarate
- Ne. Vuk nije bio dobar
- A, šta su rekle vaspitačice?
- Da Vuk nije bio dobar
- Svi ste vi dobri. Vi ste drugari i treba da se družite, a ne da se udarate
- Vuk nije bio dobar
- Vidi, Vanja, nije lepo da se udarate, to može da boli, vi ste drugari. je li tako?
- Dobro, Tata, upravu si. Tata, molim te prestani da pričaš.

I, tako me je moj trogodišnjak naučio lekciju - pametniji, popušta, ili:
Šta me smaraš tata, shvatio sam te i prvi put, mogu valjda da imam svoje mišljenje koje može da se razlikuje od tvog. Da mi smo drugari, i da, nije lepo da se udaramo, ali ti mašiš poentu - VUK NIJE BIO DOBAR

Izvinjavam se Vuku i njegovim roditeljima, ja ipak mislim da su svi oni dobri
Jednog dana ću valjda savladati ovu lekciju koju mi je Vanja održao