четвртак, 8. април 2010.

Paranormalno

Eh, sad, ovo zahteva opširniji uvod.
Pre nekog vremena obukao sam Vanji nešto što je meni ličilo na trenerku, ali je zapravo bila pidžama. Ništa strašno, nismo u tome izlazili iz kuće.
Danas nisam Vanju odveo u vrtić, ali sam jutros otišao tamo (sam) da im kažem da neće dolaziti dva dana i da uzmem pidžamu. Došao sam malo ranije i samo sam uspeo da im kažem za nedolazak, ali nisu mogli da mi daju pidžamu, jer nijedna njegova vaspitačica nije bila tu. OK?

Satima posle, presvlačimo se.... Pre nego što sam mu obukao trenerku, za svaki slučaj pitam ga:

- Sine, je l' ovo tvoja pidžama?
- Nije.
- Nisi uzeo.
- Šta nisam uzeo?
- Pidžamu, onu što je ostala u vrtiću. Rekao sam da uzmeš.


Aaaaaaaa?
Šta?
Odkud njemu ideja da sam bio u vrtiću da uzmem pidžamu? I kako zna da je nisam doneo?
I laže, da vam kažem, nije mi rekao.

2 коментара: