Mesečev sat

- Mama mora da putuje, vratiću se za tri dana.

- Da li je tri dana isto što i tri mraka?

- Jeste.

- Dobro, mama će doći za tri mraka. Kupi mi nešto na putu.

- Šta želiš?

- Kupi mi, kupi mi – jedno kinder jaje!

I tako je mama otišla, a mi smo to veče počeli da brojimo mrak.
Iako na prvi pogled izgleda teško - ustvari je začudjujuće lako: jedan, dva, tri....

Kosmopolita od malih nogu

Čekamo Sundjer Boba. Na televiziji ide vremenska prognoza sa mapom Srbije i okolnih zemalja.
Vanja će kao iz topa:
- Ovo je zemlja u kojoj živimo!

Dok razmišljam, da li je moguće da zna da prepozna mapu Srbije, pitam za svaki slučaj

- Kako se zove zemlja u kojoj živimo?

- Zove se Planeta.... i dodaje pitanje, čisto da i on bude siguran:
- Je li tako?

- Tako je sine, zove se planeta Zemlja

Teorija relativiteta

Gaga nije bila kod kuće, a vreme je da se spava:
- Oću da spavam, sa mamom.
- A što nećeš da spavaš sa mnom?
- Sutra ću da spavam sa tobom, sada hoću da spavam sa mamom, puno godina...

Ipak se dogovorimo da odigramo par partija čoveče ne ljuti se, pa da odemo na spavanje bez mame. Vanja se složi, jer - mamu očekujemo za pola sata.

- Sad spavamo, pa će mo da vidimo kad će da dodje mama.

Nakon što me je odrao u dve partije, ipak menja mišljenje:

- Hoću da spavam sa mamom.
- Dobro sine, brzo će doći mama.
- A, za koliko godina će to biti?

Vidim da nema ništa od spavanja, bar dok ne doje mama, pa predlažem da je sačekamo, Vanja prihvata.
Prodje desetak minuta:

- Ja sam je puno čekao, ali se ona nikad nije vratila
I tako, mi ipak odemo da spavamo, bez mame, nakon puno, puno godina, ili je to ipak bilo samo pola sata?

Eh, ta crna kosa...

Gaga je gostovala na televiziji u emisiji koja ide uživo.
A mi, naravno - čekamo da vidimo mamu.

Emisija samo što nije počela, ja spremam ribu (na plin), Vanja se igra sa bakom, kad - nestane nam struja.

Vanja je uzbudjen, nekako se retko dešava da nestaje struja i njemu je baš interesantno. Nalazim negde neku staru sveću - uspomena sa Santorinija...

Vanja konstatuje:
- Struja nije vatra da se duva svećica na rodjendanu.
I još pita:
- Tata kako si upalio tiganj svećicom?
Pošto je u kuhinji mrkli mrak, odlazi u sobu da se igra, jer se tamo ipak više vidi, što od ukrasne sveće, što nešto malo od uličnog osvetljenja, ipak:
- Tata, ja ne mogu da učim igru kad nema struje!


Struja se brzo vraća i možemo da gledamo mamu, propustili smo samo desetak minuta...
- Ovo nije moja mama.
- Ni ova debela - nije moja mama.
- Vidi ovu crnu kosu! To je moja mama. O čemu priča ta moja mama?

Ljubav i hrana 2.deo

I danas smo bili u zoo vrtu... (mada to zaista nema nikakve veze sa sledećom epizodom)

Mnogo kasnije, vraćamo se iz večernje šetnje; Vanja se umorio i valjda je i ogladneo:

- Mama, mi se volimo: Mama i tata se vole, a hrana se jede

Lovac

- A, mama ce da mi kupi pušku u velikoj prodavnici.
- Šta ce ti puška, sine?
- Da ubijem kišu i vetar!

Struja

Nestane struja....
- Nestalo nam je struje!
- Struja? A gde cemo sada da živimo?

Posle par minuta struja se vraca, pitam ga:
- Vanja, je l' znaš šta je to struja?
- A, struja? ...Ne znam...
- Pa, šta se malopre dogodilo?
- Struja je kada je mrak i idemo kući.

Policajac

Cele nedelje je bio nestašan u vrtiću:

- Nije lepo da udaraš drugu decu.
- Može da dodje policajac i da odvede u zatvor i onda ne možemo da beremo cveće!

Noša

Vanja treba da spava, ali nešto neće, pa izvoljeva, tako na red dodje i sok...

- Hoću sok, mama.
- Dobro, ali prvo moraš da piškiš
- Ne piški mi se.
- Moraš.

Vanja seda na nošu. Posle par sekundi:
- Neće.
- Dobro, sine, sačekaj malo

Posle još par sekundi:

- Neće (ustaje). Mama, neće da piški, vidiš? Noša je pokvarena, moraš da kupiš drugu.

Svi znamo: čokolada kvari zube, a bombone....

- Nemamo više bombona....
- Sve smo pojeli....
- Pa, dobro, kupićemo sutra. Ne možemo svaki dan da kupujemo bombone, zar ne?
- Ne. Od bombona može da boli - ledja!

Кућни љубимци

Шетамо се Вања и ја. После шетње смо се договорили да одемо до Србе и нахранимо Маћија.

- Тата, је си видео муву?
- Не, где?
- Кући.
- Шта ради мува?
- Лети високо.

..................После десетак секунди тишине......................

- Бака и дека, и - Срба, имају мацу.
- А ми, ми имамо... муву.

Oblaci, beli i sivi

Bili smo u prodavnici i izmedju ostalog kupili i Mellow Clouds.
Par sati kasnije, mama se vraća kući i jede joj se nešto slatko.
Predlažem oblake, odbija jer ne voli. Vanja je prečuo naš razgovor, pa kaže:
- Hoću jedan oblak.
- Kaži mami, ja idem u prodavnicu.
- Mama hoću jedan oblak.
- Ima i za tebe, videćeš... Nacrtali su mamu!

Kakav sam sa naočarima?

U subotu smo bili na mom poslu, Vanja i ja.
Stavljam naočare, koje nosim samo na poslu:
- Jao, kakav si...
- Ja nosim naočare kad sam na poslu.
- A ja kad stavim naočare, ja sam - Spajdermen

Kiša

Kiša, vetar – odvratno vreme….
Dolazimo u vrtić, Vanja seda na klupicu; ostavljam kišobran pored njega.

-Moramo da kupimo... (pokazuje na kišobran pored njega)
-Kišobran?
-Moramo da kupimo kišobran.
-Zašto?
-Da uhvati kišu.... Ovaj nije mogao.

Umeće pregovaranja

Vraćamo se kući i prolazimo pored kioska...
- Tata, hoću da kupimo nešto.
Naravno da ne želim ništa da kupimo, jer znam da nam ništa nije potrebno, pa odgovaram:
- Šta bi ti hteo da kupiš?
- Hteo bih nešto tebi da kupim.
(Ček, ček, pomislim ja - je li on to rekao - meni? I tako ja porastem do neba u roku od nekoliko milisekundi, i promenim smer kretanja - pravo ka kiosku)
- Šta bi to hteo da mi kupiš?
- Hteo bih, jedan disk.
(hm, disk, mislim ja, nije loše)
- Jedan Tom i Džeri disk, za tebe i mene.
(stani malo, kakav bre, Tom i Džeri? Nasamaren sam. Baš tad stižemo i do kioska i ja ponovo preuzimam inicijativu)
- Nema ovde, diskova, vidiš? Ne prodaju.....
- Onda hoću čokoladu.

I, eto - tako je Vanja dobio čokoladu. Ja zamislio - tviks, mama kupila - snikers, jer, naravno, Vanja nije hteo tviks.
Ako se neko pita odkud sad mama odjednom, ja ustvari nisam ni imao pare kod sebe pa smo morali da pozovemo mamu da pomogne, naravno tek kad smo završili pregovore.

Internet

Igramo se, kao bajagi pričamo telefonom.
Vanja u spavaćoj sobi - ja sam u dnevnoj.
- Tata, ja spavam sa mamom u krevetu. Ja je ljubim.
- Ljubi mamu sine, mami nije dobro.
- A šta ti radiš?
- Ja sam na internetu.
- Ja ne znam šta ti kažeš.

Oblaci na terasi

Eto nas na terasi i malo gledamo nebo...
- A, kada se oblak sudari onda grmi, kao juče u vrtiću.

Bio je jedan crn oblak
- Kad oblak nije crn - onda je beo!

I, za kraj
- Tata, vidi kako se ovaj (oblak) raspao na delove.

Ko je?

Zvonim na interfon....
Diže se slušalica, i - tišina; shvatam da je Vanja.
- Ja sam!
- Ne, ti nisi.... Baka je.

Rode?

- Mama me je rodila, juče, napolju... kad sam bio beba.

Možda i nije bio baš taj redosled, ali suština je tu:
ko - mama
koga - njega, ali kao bebu
kada - u prošlosti
gde - ne u kući

Čekam samo kada će da počnu pitanja, jer je za sada sve sam zaključio.

Vanja voli (da jede) jariće, a kuca?

U parku smo....
Labrador se odmara pored svoje gazdarice, prilazimo:
- Teto, je l' mogu da pomazim kucu?
- Možeš.
Mazimo kucu....
- Kako se kuca zove?
- Magi.
- A šta kuca voli da jede?
- Kuca nije sada gladna.
- A kuca voli da jede Tom i Džeri.

Čega nema - čega ima

Jede mi se nešto slatko, pa otvaram plakar u kuhinji gde držimo slatkiše daleko van domašaja Vanje. Nažalost, nema ništa.
Vanja, naravno, čuje kako otvaram vrata plakara i stvara se kraj mene.
- Nema ništa, Vanja.
- Šta nema?
- Nemamo slatkiše.
Zatvaram vrata.
- Ne, ne, hoću... Vanja otvara vrata.
- Ali, nema sine, ništa slatko.
Vanja se propinje na prste da vidi.
- Podigni me tata. Hoću da vidim čega nema.

Nick Cave

Samo da ostane zabeleženo:
večeras je Vanja pevao The Ship Song uz Nick Cave-a!

Paranormalno

Eh, sad, ovo zahteva opširniji uvod.
Pre nekog vremena obukao sam Vanji nešto što je meni ličilo na trenerku, ali je zapravo bila pidžama. Ništa strašno, nismo u tome izlazili iz kuće.
Danas nisam Vanju odveo u vrtić, ali sam jutros otišao tamo (sam) da im kažem da neće dolaziti dva dana i da uzmem pidžamu. Došao sam malo ranije i samo sam uspeo da im kažem za nedolazak, ali nisu mogli da mi daju pidžamu, jer nijedna njegova vaspitačica nije bila tu. OK?

Satima posle, presvlačimo se.... Pre nego što sam mu obukao trenerku, za svaki slučaj pitam ga:

- Sine, je l' ovo tvoja pidžama?
- Nije.
- Nisi uzeo.
- Šta nisam uzeo?
- Pidžamu, onu što je ostala u vrtiću. Rekao sam da uzmeš.


Aaaaaaaa?
Šta?
Odkud njemu ideja da sam bio u vrtiću da uzmem pidžamu? I kako zna da je nisam doneo?
I laže, da vam kažem, nije mi rekao.

20kmh

- Tata, je si video onaj auto što ide sporo?
- Ne, sine. Gde?
- Tamo. On je pokvaren, on ide sporo. Mora da ide kod majstora - boli ga jedna guma!


Kada me sledeći put iznervira neko ko vozi 20 kmh, setiću se da ga možda boli guma ili dve, i neću se ljutiti i nervirati - obećavam

Ja sam ja

Bez posebnog razloga, barem ne meni poznatog, Vanja će ti odjednom:

- Ja sam Milovanović Vanja.
- Jesi li siguran?
- Da.
- Ko ti je to rekao?
- Jelena.


Jelena je njegova omiljena vaspitačica u vrtiću, i krajnje očigledno, ima mnogo veći uticaj na mog sina nego što sam to mislio do sada

Mama je uvek tu

Mama je danas otputovala za SAD.
Posle celog dana provedenog van kuće, vraćamo se oko 20h.
Pričamo dok izlazimo iz kola, šta ćemo raditi sutra, nekako, Vanja skreće temu:

- A, gde je mama?
- Mama je otisla na put avionom.
- Mama će brzo doći?
- Doćiće za nekoliko dana, u petak. Petak je pre subote, to je za četiri dana, možemo zajedno da brojimo dane.
- Danas je subota (ustvari je ponedeljak), mama će brzo doći.


Ulazimo u stan:

- Mama je tu, mama je uvek tu negde. Vidiš? Traži je po stanu.
- Mama tu negde spava

Rak

Bili smo na Adi

- Tata vidi džungla!
- Vidi, ima i reka!
- To je jezero, sine.
- Tu živi rak, i delfin i ajkula!
- Pa, dobro, sine, oni žive u moru, možda ovde ima rakova, videćemo.
- Ima, ima - videćeš Tata

posle dva sata bacanja kamenčića, i ni jednog raka, delfina ili ajkule,mada su bile patke ako to može da se računa....

- Tata, ujeo me je rak!
- Jao, sine sada moramo kod doktora?
- Ne.
- Da li te boli?
- Da, boli me.
- Pokaži mi da vidim.
- Ne, nećeš da vidiš. Bolećete i tebe

Ljubav i hrana

Bili smo u zoološkom vrtu:

- Tata, gde su jarići?
- Ja mnogo volim jariće
- Ja volim da mazim jariće
- Ja mnogo volim jariće
- Ja mnogo volim da nosim jariće kući i da ih - jedem!

Uskrs 2010

- Ja ću ići kod bake sa mamom i tatom (zašto je mama uvek na prvom mestu?) da farbam jaja. A Srba, Srba neće ići, on ne voli.

Ostalo je zauvek nejasno šta to Srba ne voli: da ide kod moje mame ili da farba jaja?

Pametniji popušta

Gaga je bila u Briselu, kod kuće smo Vanja, baka i ja.
Pričamo o vrtiću, izgleda da se nešto dogodilo - Vanja je udario Vuka!
- Pa zašto, Vanja?
- Vuk nije bio dobar.
- Kako se to dogodilo?
- Vuk je gurnuo Vanju i ja sam pao, Vuk nije bio dobar. Vanja ga je udario i onda je Vuk plakao
(Videti Vanju da plače kada ga neko dete udari, inače je prava retkost)
- Pa, dobro, Vanja, ali svi ste vi dobri. Vi ste drugari i treba da se družite, a ne da se udarate
- Ne. Vuk nije bio dobar
- A, šta su rekle vaspitačice?
- Da Vuk nije bio dobar
- Svi ste vi dobri. Vi ste drugari i treba da se družite, a ne da se udarate
- Vuk nije bio dobar
- Vidi, Vanja, nije lepo da se udarate, to može da boli, vi ste drugari. je li tako?
- Dobro, Tata, upravu si. Tata, molim te prestani da pričaš.

I, tako me je moj trogodišnjak naučio lekciju - pametniji, popušta, ili:
Šta me smaraš tata, shvatio sam te i prvi put, mogu valjda da imam svoje mišljenje koje može da se razlikuje od tvog. Da mi smo drugari, i da, nije lepo da se udaramo, ali ti mašiš poentu - VUK NIJE BIO DOBAR

Izvinjavam se Vuku i njegovim roditeljima, ja ipak mislim da su svi oni dobri
Jednog dana ću valjda savladati ovu lekciju koju mi je Vanja održao

Mesec

Skoro pa pun mesec, mart 2010.
Šetamo malo i idemo do kola, gledamo mesec - naravno.
Odlazimo do Srbe i sa njegove terase nastavimo da gledamo mesec.
Vraćamo se kući:
Vanja kaže
- Ja ću ići avionom, sa mamom i tatom, i - uzeću mesec!